Informacione Tehnologije - Srbija

Izvoz IKT u 2023. veći od 3,5 milijarde evra, do kraja 2024. tender za 5G

"Tačnu procenu izvoza ovog sektora u godini za nama znaćemo u narednom periodu, ali je sasvim izvesno da će rezultati biti fantastični i da će ta vrednost premašiti 3,5 milijardi evra, jer je u prvih deset meseci 2023. izvoz IKT sektora Srbije bio 2,8 milijardi evra ili za čak 100 miliona veći od onog u 2022, godini kada je ostvaren rekord", rekao je Jovanović Tanjugu.

On je podsetio da je 2012. izvoz IKT sektora bio svega 375 miliona evra, da bi 10 godina kasnije, odnosno 2022. on bio 2,7 milijardi evra.

Prema rečima ministra, Srbija u IKT sektoru ostvaruje suficit, a najveći deo ovog izvoza odlazi u SAD, Veliku Britaniju i Švajcarsku.

Na pitanje Tanjuga da li je razvoj IKT scene Srbije u prethodnom periodu rezultat dolaska stranih investitora ili konsolidacije u sektoru malih i srednjih preduzeća srpskih vlasnika, Jovanović kaže da ima mnogo razloga zašto Srbija u IKT sektoru pravi dobre rezultate, a jedan od njih su sistemske mere Vlade Srbije koje su doprinele jačanju naši kadrovskih IT kapaciteta.

"Uveli smo programiranje i informatiku kao obavezni predmet od petog do osmog razreda osnovne škole, nekoliko puta smo uvećali broj specijalizovanih IT odeljena u srednjim školama, gde god je to bilo moguće na tehničkim fakultetima smo proširili njihove kapacitete, a mnogima smo izgradili i dodatne prostore i zgrade", rekao je on.

Jovanović je podsetio i da su u poslednjih nekoliko godina u Srbiji osnovana tri nova instituta - Institut za razvoj veštačke inteligencije, Institut Biosens i Institut za informacijske tehnologije u Kragujevcu.

On je kao dugi razlog zašto u IKT sektoru Srbija pravi dobre rezultate naveo i strane direktne investicije, gde je naša zemlja jedan od evropskih rekordera, ali da je mnogo bitnije što su te investicije došle u one sektore i delatnosti gde se ne koristi obična radna snaga, već napredne tehnologije.

"Sa ponosom ističem da se kod nas nalazi Majkrosoftov razvojni centar, jedan od najvećih u Evropi, a svoje razvojne centre ovde su otvorili i NCR, IBM i Cisko, a imaju ih i mlade kompanije kao što su Luxoft i Rivian", rekao je Jovanović.

Prema rečima ministra, treći razlog dobrih rezultata u IKT sektoru je taj što Srbija sve više postaje preduzetnička zemlja i jača sektor malih i srednjih preduzeća

"Sve ovo nas to navodi na prognoze da će izvoz IKT sektora dodatno jačati i zbog toga je i postavljen cilj da do 2027. godine taj izvoz bude čak 10 milijardi evra i da u IKT sektoru imamo više od 140.000 zaposlenih", kazao je Jovanović podsetivši da trenutno u ovom sektoru Srbija ima zaposleno više od 105.000 visokokvalifikovanih stručnjaka.

Na pitanje kakvi su planovi u narednom periodu i šta će se raditi na promociji IKT sektora Srbije, Jovanović je rekao da će se ići na jačanje kapaciteta državnog Data centra koji je pušten u rad 2020. i u kojem se čuvaju podaci državne uprave, lokalne samouprave, ali i velikih komercijalnih korisnika.

"Prva dva modula državnog Data centra su u potpunosti popunjena i krećemo sa novom investicijom i izgradnjom modula tri i četiri ukupne snage oko osam megavata i tu očekujemo nove velike korisnike kako od državne uprave, tako i od velikih komercijalnih korisnika", istakao je ministar.

On je naglasio i da se u državnom Data centru podaci čuvaju po svim svetskim tehničkim i bezbednosnim standardima i da je u 2023. taj centar sertifikovan i dobio klasu četiri, odnosno najvišu klasu koja pokazuje da ispunjava sve tehničke i bezbednosne standarde.

"U Data centru u Kragujevcu podatke čuvaju ne samo državni organi, ministarstva i lokalne samouprave, već i velike svetske kompanije po komercijalnoj osnovi. Očekujem tokom ove godine još veliki broj komercijalnih ugovora i sporazuma, jer su mnoge svetske kompanije zainteresovane da tamo čuvaju svoje podatke", rekao je ministar i dodao da je Data centar u Kragujevcu jedini takav centar u južnoj i istočnoj Evropi.

Jovanović je podsetio i da se krajem 2023. desila još jedna velika stvar za Srbiju, a to je da je naša zemlja potpisala sa Evropskom organizacijom za nuklearno istraživanje (CERN) veliki ugovor za smeštaj njihovih podataka i tako postala deo njihove računarske mreže, što znači da će se podaci koji nastaju nakon fizičkih eksperimenata u CERN-u čuvati upravo u državnom Data centru u Kragujevcu.

"Ovo je dodatna prilika da jačamo naše kapacitete u Kragujevcu, ali i da stvaramo stručnjake koji će znati da rade s tim podacima", istakao je on.

Jovanović je naveo i da će se u narednom periodu raditi intenzivno i na širenju našeg inovacionog bioekosistema, a tu je pre svega bitna izgradnja kampusa Bio4, namenjenog za razvoj bioinformatike, biomedicine, biotehnologije i biodiverziteta, u kome će biti na hiljade naučnika, a čija je izgradnja krenula i trebalo bi po planu da bude gotova do kraja 2026. godine.

Ministar je dodao da je u portfoliju ministarstva i završetak izgradnje u 2024. multifunkcionalnog inovativno kreativnog centra - Ložionica koji se nalazi u centru Beograda i prostire na više od 23.000 kvadratnih metara, koji će biti stecište mladih talentovanih kreativnih ljudi.

Taj centar, prema rečima ministra, biće turistička atrakcija Beograda pored Avalskog tornja, Kalemegdana i Muzeja Nikole Tesle.

"Pre 100 godina kada je bila izgrađena, Ložionica se koristila za čuvanje lokomotiva i za popravku i smeštaj lokomotiva, a evo do kraja 2024. godine očekujemo da tu bude kreativni centar, centar digitalizacije, umetnosti i da ona postane simbol četvrte industrijske revolucije", rekao je Jovanović za Tanjug.

U 2024. godini, kaže ministar, planiran je i početak izgradnje novog velikog inovativnog distrikta u Kragujevcu koji će se prostirati na više od 56.000 metara kvadratnih.

"Interesantan podatak je da smo do samo pre četiri ili pet godina u Srbiji imali nula naučno-tehnoloških parkova, dok ih danas imamo četiri i to u Beogradu, Čačku, Novom Sadu i Nišu i u kojima radi na stotine uspešnih startapova, mladih firmi koje razvijaju različita rešenja, pre svega u segmentu informacionih tehnologija, ali i šire", naveo je Jovanović.

Govoreći o planovima Centra za četvrtu industrijsku revoluciju koji je pokrenut sa Svetskim ekonomskim forumom, pre dve godine, a koji je jedini u regionu i drugi ili treći u Evropi, Jovanović je kazao da su prioriteti tog centra dalji razvoj veštačke inteligencije i bioinformatike.

"Ovaj centar za četvrtu industrijsku revoluciju naročito će doprineti i već doprinosi primeni veštačke inteligencije u zdravstvu. Naime, izmenama zakona o zdravstvenoj dokumentaciji, prvi put u Srbiji dobijamo registar elektronskih kartona, gde će biti podaci svih građana i primenom veštačke inteligencije za one građane koji to žele, ćemo moći da se bavimo personalizovanom medicinom. To će sigurno dodatno ojačati naš zdravstveni sektor i pomoći građanima da imaju odgovarajuće lekove u borbi protiv, recimo, retkih bolesti, a personalizovana medicina je sada i trend svuda u svetu", rekao je on.

Ministar je najavio i da se tokom ove godine očekuje i uspostavljanje registra elektronskih kartona i registra genetičkih podataka, i da ministarstva informisanja i telekomunikacija i zdravlja, zajedno intenzivno rade na uspostavljanju elektronskog zdravstvenog kartona.

On je podsetio i da se u državnom data centru u Kragujevcu nalazi i nacionalna platforma za razvoj veštačke inteligencije koja je dostupna svim tehničkim fakultetima, ali i startapima u naučno-tehnološkim parkovima, koji rade na različitim modelima i softverima za razvoj veštačke inteligencije.

Na pitanje u kojim oblastima će se u Srbiji razvijati veštačka inteligencija, Jovanović kaže da ona ima primenu u svim onim oblastima gde imamo puno podataka i gde te podatke možemo da iskoristimo na pravi način.

On je naveo i podatak da danas na portalu elektronske uprave u Srbiji ima registrovanih skoro 2,1 miliona korisnika i da je malo ko očekivao da će to tako biti 2017. kada se krenulo sa digitalizacijom i uvođenjem elektronske uprave.

"Podatak da je 2,1 milion građana koristilo neku elektronsku upravu je impozantan. Ti ljudi nisu više morali da idu od šaltera do šaltera, već su sve mogli da završe preko interneta ili mobilnog telefona. Nešto što smo mogli samo da sanjamo 2017, a to je da građani koriste sa jednim jedinstvenim nalogom i mobilnim telefonom ogroman broj usluga elektronske uprave, sada je postala realnost", kazao je on.

Jovanović je podsetio da su od 2023. dve nove elektronske usluge dostupne građanima, od kojih je jedna SMS notifikacija kojom se građani obaveštavaju kada se približi istek dokumenta - lične karte, pasoša ili vozačke dozvole.

"Mislim da je bitno i to što smo zaokružili mogućnost da sa jednim nalogom građani mogu da koriste usluge elektronske uprave, ali i da idu na različite druge državne portale, kao na primer na portal Poreske uprave Srbije, Agencije za privredne registre ili pak da koriste usluge Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, e-agrar, e-dnevnik, kao i lokalnu Poresku administraciju i drugo", rekao je on.

Ističe da resorno ministarstvo intenzivno radi na pravilniku koji će definisati detaljnije uslove za uvođenje 5G mreže i očekuje da će tender za dodelu frekvencije za tu mrežu biti raspisan do kraja 2024. i da će aukciju za tu mrežu organizovati i sprovoditi RATEL.

Jovanović očekuje da će Srbija u narednih dve ili tri godine imati implementaciju ove veoma bitne mobilne mreže u zemlji, odnosno da će ona biti uvedena do 2027. kada naša zemlja bude domaćin međunarodne specijalizovane izložbe Expo 2027.

Ministar je najavio i da će Srbija do 2027. godine imati autonomna vozila u potpunosti bez vozača.

"To je prilika da u 2027. pokažemo šta smo sve u Srbiji uradili u sektoru digitalizacije, nauke, tehnologije, biotehnologije i veštačke inteligencije", rekao je on i naveo da se velika sredstva u svetu ulažu upravo u ovaj sektor.

Dodaje da je to zapravo primena veštačke inteligencije, jer vozila na osnovu signala koje dobijaju mogu da budu "pametna" i da se kreću.

"Puno posla je pred nama i pravo zadovoljstvo je što ćemo sve to moći da pokažemo na Ekspu 2027", istakao je ministar.

Podsetio je da je prošle godine MUP izdao dve probne dozvole za autonomna vozila nivoa 3, što znači da u njima mora da sedi čovek na mestu vozača.